Ćao društvo. Gotovo je sa odmorom, stigao sam u Beograd pre par dana, taman na početak priprema za novu sezonu. Nisam imao mnogo vremena da se posvetim blogu i vama, prvenstveni cilj mi je bio da se dobro odmorim. Bio sam na moru 10 dana u Crnoj Gori, malo u rodnom Nišu i prošlo je jako brzo.
Još jednom vas sve molim da mi ne zamerite što nisam često ovde, na blogu, i što nekima ne stignem da odgovorim. Jedva sam i ovo malo vremena ugrabio da vam nešto napišem, i ovo vam pišem sa priprema u Sloveniji. Posle toga kratak povratak u Beograd i onda opet pravac Austrija.

U Zvezdi se od starta radi punom parom, od novih igrača je samo Lukaš tu, ovih par dana koliko smo zajedno smo uglavnom iskoristili za medicinske preglede i treninge bez lopte, tako da ne mogu ništa da vam kažem o njemu. Verovatno ćemo znati nešto više posle ovih priprema. Nisam nešto stigao da se upoznam sa njim i popričam nešto više, ali deluje kao OK momak.
Nismo još kompletni, očekuje se povratak Gaja, Kastilja i Elija, dok su Basta i Deksa dobili produženi odmor zbog Evropskog prvenstva mladih.

Težak je period pred nama, ali moramo da se spremimo za kvalifikacije za Ligu šampiona. Sa nestrpljenjem očekujemo žreb za Ligu šampiona, ali ipak ako želimo plasman trebaće nam mnogo sreće. I pored ogromne želje u meni, trudim se da budem objektivan. Ipak ekipe poput Liverpula, Arsenala, Sevilje, Valensije ulivaju strahopoštovanje, ali jedino što mogu da obećam i u svoje ime i u ime svojih saigrača da se niko od nas neće predati unapred i da ćemo dati sve od sebe da konačno uđemo u Ligu šampiona. Ovaj početni žreb nas nije iznenadio, obe ekipe su ozbiljne, i Pobeda i Levadija, ali mislim da nećemo imati problema sa njima.

Sada kada smo proslavili duplu krunu, idemo na zasluženi odmor.

Fudbala možda narednih dana neće biti, ali predlažem vam da se zabavite igrajući mali fudbal iliti futsal. Pričaju mi drugovi iz Niša da redovno prate Jelen Pivo Futsal kup, turnir u malom fudbalu. Imaju svoje favorite. A kako je u Nišu mali fudbal veoma popularan, mogu misliti šta će biti za finale 10. juna?

Pa, ljubitelji malog fudbala, spremite se… Ja bih voleo da dodjem, ali sam na odmoru, i već sam se organizovao.

Kliknite na sliku za veću sliku!

Dugo me nije bilo, znam. Treninzi, utakmice, obaveze…

Odmah da se pohvalim: na kratko sam protiv Vojvodine osetio slast igranja u prvom timu Zvezde, ali krivo mi je, mislim da nisam iskoristio šansu, osetila se pauza neigranja i odigrao sam loše. Po mojim merilima loše. Znam da mogu mnogo bolje da pružim i želim to svim srcem, ali trenutno su Gaj i Tutora stvarno u najboljoj formi i meni samo ostaje da i dalje treniram i pokušam da se izborim za mesto u timu. Mislim da će posle odmora i priprema, na početku sledeće sezone biti drugačija situacija, u moju korist, naravno.

Ali, sve je to trenutno nebitno, jer DUPLA KRUNA JE NAŠA!

Ljudi, ne možete da shvatite kakav je to osećaj. Odbranili smo duplu krunu i to u prvom prvenstvu Srbije i u prvom Kupu Srbije. Nekako se osećam kao deo istorije. Posebno je meni drago, jer sam tek došao u Zvezdu i u prvoj sezoni osvojena su dva najbitnija trofeja u zemlji. Predivno! Još kad se doda da su oba trofeja overena na Partizanovom stadionu, pa to je fenomenalno.

I opet ja moram da naglasim da su Delije po ko zna koji put pokazali koliko vole Zvezdu, bili nam stvarno velika pomoć i u finalu Kupa. Predivno je pogledati na pun sever i čuti njihovu pesmu.

Mene lično je posebno dirnula dodela medalja i pehara Kupa posle finala. Iako sam dobijao neke medalje u omladinskim selekcijama, ovo je prva moja seniorska medalja i vrlo sam ponosan. Inače, ne znam da li znate, ali pehar Kupa Srbije je ogroman i stvarno je težak, kažu da ima 17 kg. Deksa (Milovanović) ga je jedva podigao, umrli smo od smeha.

Nešto slično me očekuje i sad u subotu, pre utakmice sa Hajdukom, na našoj Marakani. Uručiće nam medalje za prvenstvo i prelazni pehar i, verujte mi, ne mogu da dočekam subotu. Nadam se ovaj nije toliko težak.

A onda, idem na odmor, ali o tome, posle subote.

Za vreme derbija, na moju veliku žalost, nisam bio na terenu, jer je pauza zbog povrede bila preduga. Sve sam to posmatrao jako napeto, jer nam je svima bio cilj da titulu overimo baš na stadionu Partizana, kako bi titula imala još veću draž.

Kad smo dali prvi gol posle greške Asprogenisa, imao sam osećaj da ćemo dobiti utakmicu. Strepeo sam posle prekršaja Smiljanića nad Milijašem, setivši se pravila „da igrač nad kojim je napravljen prekršaj ne treba da šutira penal“.Ali, Milijaš me je i razuverio i oduševio smirenošću.

Takođe, impresionirala me atmosfera na severu i hoću da pohvalim Delije za transparent:

„Bjeko, odlazi, njanjanja! Zeko, odlazi, njanjanja!
Pa hoćete li da ih mi oteramo, kad već vi ne možete?“

Jedinstveno i nesvakidašnje!

Moram da kažem da sam bio impresioniran trenerom Đurovskim. Onako temperamentan, kakav je i inače, reagovao je na svaku sitnicu, ljutio se, galamio, nervirao, ali upravo na taj način je stimulisao sve igrače na terenu da daju maksimum.

Proslavili smo titulu spektakularno. Na našoj Marakani dočekale su nas Delije, i ispred stadiona i u svlačionici. Onda proslava u Magacinu, do duboko u noć… Možete zamisliti.

Inspirisan Blažinim viđenjem fudbala, Brazila i nagradne igre Jelen piva, poželeo sam da dam svoj komentar. I više od toga, poželeo sam da otvorim svoj blog kao neko ko najbolje može da poveže sve tri stvari: vrhunski fudbal, vrhunski stadion - Marakanu i vrhunsko pivo.

Za one koji ne znaju, igrao sam fudbal za brazilski Fluminense a od 31. januara ove godine postao sam član Crvene Zvezde. Naravno očekujem ljubitelje sporta, naročito fudbala, da se jave i da razmenimo mišljenja.