Dugo me nije bilo, znam. Treninzi, utakmice, obaveze… 
Odmah da se pohvalim: na kratko sam protiv Vojvodine osetio slast igranja u prvom timu Zvezde, ali krivo mi je, mislim da nisam iskoristio šansu, osetila se pauza neigranja i odigrao sam loše. Po mojim merilima loše. Znam da mogu mnogo bolje da pružim i želim to svim srcem, ali trenutno su Gaj i Tutora stvarno u najboljoj formi i meni samo ostaje da i dalje treniram i pokušam da se izborim za mesto u timu. Mislim da će posle odmora i priprema, na početku sledeće sezone biti drugačija situacija, u moju korist, naravno.
Ali, sve je to trenutno nebitno, jer DUPLA KRUNA JE NAŠA! 
Ljudi, ne možete da shvatite kakav je to osećaj. Odbranili smo duplu krunu i to u prvom prvenstvu Srbije i u prvom Kupu Srbije. Nekako se osećam kao deo istorije. Posebno je meni drago, jer sam tek došao u Zvezdu i u prvoj sezoni osvojena su dva najbitnija trofeja u zemlji. Predivno! Još kad se doda da su oba trofeja overena na Partizanovom stadionu, pa to je fenomenalno. 
I opet ja moram da naglasim da su Delije po ko zna koji put pokazali koliko vole Zvezdu, bili nam stvarno velika pomoć i u finalu Kupa. Predivno je pogledati na pun sever i čuti njihovu pesmu.
Mene lično je posebno dirnula dodela medalja i pehara Kupa posle finala. Iako sam dobijao neke medalje u omladinskim selekcijama, ovo je prva moja seniorska medalja i vrlo sam ponosan. Inače, ne znam da li znate, ali pehar Kupa Srbije je ogroman i stvarno je težak, kažu da ima 17 kg. Deksa (Milovanović) ga je jedva podigao, umrli smo od smeha.
Nešto slično me očekuje i sad u subotu, pre utakmice sa Hajdukom, na našoj Marakani. Uručiće nam medalje za prvenstvo i prelazni pehar i, verujte mi, ne mogu da dočekam subotu. Nadam se ovaj nije toliko težak.
A onda, idem na odmor, ali o tome, posle subote.
