Za vreme derbija, na moju veliku žalost, nisam bio na terenu, jer je pauza zbog povrede bila preduga. Sve sam to posmatrao jako napeto, jer nam je svima bio cilj da titulu overimo baš na stadionu Partizana, kako bi titula imala još veću draž.

Kad smo dali prvi gol posle greške Asprogenisa, imao sam osećaj da ćemo dobiti utakmicu. Strepeo sam posle prekršaja Smiljanića nad Milijašem, setivši se pravila „da igrač nad kojim je napravljen prekršaj ne treba da šutira penal“.Ali, Milijaš me je i razuverio i oduševio smirenošću.

Takođe, impresionirala me atmosfera na severu i hoću da pohvalim Delije za transparent:

„Bjeko, odlazi, njanjanja! Zeko, odlazi, njanjanja!
Pa hoćete li da ih mi oteramo, kad već vi ne možete?“

Jedinstveno i nesvakidašnje!

Moram da kažem da sam bio impresioniran trenerom Đurovskim. Onako temperamentan, kakav je i inače, reagovao je na svaku sitnicu, ljutio se, galamio, nervirao, ali upravo na taj način je stimulisao sve igrače na terenu da daju maksimum.

Proslavili smo titulu spektakularno. Na našoj Marakani dočekale su nas Delije, i ispred stadiona i u svlačionici. Onda proslava u Magacinu, do duboko u noć… Možete zamisliti.

Inspirisan Blažinim viđenjem fudbala, Brazila i nagradne igre Jelen piva, poželeo sam da dam svoj komentar. I više od toga, poželeo sam da otvorim svoj blog kao neko ko najbolje može da poveže sve tri stvari: vrhunski fudbal, vrhunski stadion - Marakanu i vrhunsko pivo.

Za one koji ne znaju, igrao sam fudbal za brazilski Fluminense a od 31. januara ove godine postao sam član Crvene Zvezde. Naravno očekujem ljubitelje sporta, naročito fudbala, da se jave i da razmenimo mišljenja.